“Kada govorimo o regionu, najčešće mislimo o prostoru bivše Jugoslavije ili o prostoru gde se govorio bivši srpsko-hrvatski jezik. Za mene, naš region se prostire od Turske do Beča i ja ga jasno na izvestan način osećam kao svoj. Uprkos našem insistiranju na nemogućnosti razumevanja, na nepremostivim razlikama, istorijskim nesuglasicama koje navodno traju vekovima, mi smo izuzetno slični… Mi smo skloni post festum oplakivanju samih sebe i čupanju kosa, ali slabi smo na objektivnom, racionalnom samopreispitivanju”, govori književnik Vladimir Arsenijević o svojoj reportaži s izbjegličke rute, EU-u, Balkanu i Balkancima, Emiru Kusturici, Miroslavu Krleži, pisanju i srpskoj politici i kulturi u intervjuu za Al Jazeeru.
caller_get_posts is deprecated. Use ignore_sticky_posts instead. in /var/www/vhosts/monitor.hr/staging.monitor.hr/wp-includes/functions.php on line 5147
Dobar intervju pisca i glazbenika Vladimira Arsenijevića: Tokom šezdesetih i sedamdesetih rokenrol je doživeo neviđeni uspon, a gitar-heroji i frontmeni bendova postali su polubogovi. Pank je te stvari razgolitio, spustio na zemlju i poslao poruku: možeš sve da uradiš sam i ne treba niko da posreduje između tebe i stvari do kojih ti je stalo! Tehnička savršenost nije važna! Možeš sve da radiš, i ni jedan akademizam ili tehničko savršenstvo ne treba kod tebe da razvije kompleks manje vrednosti. Pank je ohrabrivao mlade ljude, i ja sam shvatio da uopšte nije potrebno da idem u muzičku školu da bih svirao gitaru u nekom bendu. Jednako tako, nije potrebno da studiram književnost da bih pisao… završio sam samo srednju ugostiteljsko-turističku školu i po obrazovanju sam kuvar-tehničar. Kada neko želi da me ‘uvredi’, kaže mi da sam kuvar. A ja pritom ne vidim ništa loše u tome da si kuvar koji se bavi pisanjem. Naprotiv. To je nešto što sam poneo iz panka. Nije važno da budeš doktor književnosti da bi pisao, a stvar često čak stoji i u obrnutoj korelaciji.