Rasprava o ajngemahtecu potom se prelila na društvene mreže, u tiskane medije, internetske portale i druge TV kuće. Znate li što je ajngemahtec bilo je pitanje koje nije silazilo s novinarskih usta. Ono je bilo kriterij razlikovanja purgerskog i nepurgerskog, autentičnog i dotepenečkog, politički poželjnog i politički neželjenog. Mora li domorodac biti dobar gradonačelnik, je li dotepenac nužno loš? Mi smo imali nesreću s Bandićem, ali ne zato što je bio dotepenac, nego zato što je bio kriminogen. Ljubljana je s dotepencem Zoranom Jankovićem postala bombonijera. Kako god bilo, Sabina Tandara Knezović postavila je pitanje na koje su svi tražili odgovor, neki su ga i našli, dok ćemo se na odgovor “što s džunglom na asfaltu” načekati. Boris Rašeta se osvrnuo i na druge stvari koje su se mogle pogledati na televiziji, za Novosti.
caller_get_posts is deprecated. Use ignore_sticky_posts instead. in /var/www/vhosts/monitor.hr/staging.monitor.hr/wp-includes/functions.php on line 5147
Na Kultu Plave Kamenice, bez konkurencije najrelevantnijem hrvatskom glasilu o gastronomiji, kulturi prehrane i prehrambenom hedonizmu, Davor Butković govori dvije važne stvari: ajngemahtes nije, niti je ikad bio dio “zagrebačke građanske kuhinje, a osobito ne simbol zagrebačkog građanskog identiteta”, nego je ajngemahtes novokomponirana izmišljotina devedesetih; i drugo: “Zagreb uopće nema gastronomski identitet”. U vrijeme kada je u Zagrebu poneko spremao ajgemahtes, recimo oko godine 1908. ili 1912 zagrebačko je građanstvo pretežito bilo bečko ili švapsko, ali kako je Zagreb u kulturnom i u svakom drugom smislu rastao, tako je i njegovo građanstvo bivalo identitetski raznoliko. Istina, 2025, iz malograđanske, neuke, nepismene perspektive, ili iz perspektive kulturne represije fašistoidne desnica, jedino zagrebačko građanstvo koje je prihvatljivo je ono – ajngemahtes građanstvo. Miljenko Jergović o juhama kao simbolu identiteta.