Za razliku od pekara, mesara i pivara koji su viškove ulagali u proizvodnju još kvalitetnijeg hleba, mesa i piva, bankari bi novac uložili u neki investicioni fond koji će ga dalje ulagati u deonice, derivate i obveznice. Menadžeri fondova odavno su odustali od investicija u proizvodne kapacitete. Zašto bi to radili, ako znaju da mase nemaju čime da plate nove skupe proizvode? Stoga, oni novac ulažu u kupovinu sopstvenih deonica (podižući tako cene deonica i iznose menadžerskih bonusa) ili se kockaju na tržištima derivata i nekretnina. Prljava tajna zombi ekonomije prelivanja (trickle-down economics) je u tome da samo jedna sila može sprečiti da taj začarani finansijski krug izgubi ravnotežu i otme se kontroli: to je sposobnost države da ga dalje hrani. Sve što poreske olakšice za bogate čine jeste da se dohodak preliva prema gore, u korist bogatih, ne donoseći društvu dividendu u obliku ekonomskog rasta. Peščanik